Hrana je najčešći uzročnik raka!
Piše: Mr Aleksandar Mitrović Metanoja
Otac medicine Hipokrat još je u antičko vreme govorio: „Neka Vam hrana bude lek, neka Vam lek bude hrana”. Džordž Herbert je u XVI veku napisao: „Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka”. Na osnovu ovih sentenci možemo zaključiti da je uzrok mnogih bolesti manjak prehrambenih sastojaka hrane koju unosimo u organizam. Da je zaista tako pokazuje nam istorija medicine.
Pogledajte šta jedete!
Umesto prirodne hrane, semenima bilja, savremeni čovek ishranu svoju zasniva na hemijski prerađenim, veštačkim, industrijskim prehrambenim proizvodima u kojima danas možemo pronaći preko 3.000 različitih hemijskih aditiva ili emulgatora od kojih mnogi izazivaju kancer.
Aditive možemo podeliti na tri grupe:
1) aditive koji su zabranjeni u industrijski razvijenim zemljama i tamo se ne upotrebljavaju, ali se ipak stavljaju u prehrambene namirnice namenjene istočnoj Evropi, ekonomski nerazvijenim državama i državama koje su vojni i politički protivnici, a sa krajnjim ciljem depopulacije tih država, što je samo drugi naziv za „tihi, nevidljivi genocid”
2) aditive koji nisu zabranjeni, ali su štetni po zdravlje
3) aditive koji su, prema dosadanjim saznanjima, bezopasni.
Ad 1) Aditivi koji su zabranjeni za upotrebu u industrijski razvijenim zemljama, ali se sa ovim aditivima kontaminiraju prehrambeni proizvodi namenjeni istočnoj Evropi, zemljama tzv. Trećeg sveta, te zemljama koje su vojni i politički suparnici:
Aditivi koji dovode do zloćudnih tumora: E103, E105, E121, E 123, E 125, E126, E130, E 142, E 152, E 210, E213-217, E 240, E 330, E 477.
Aditivi koji izazivaju oboljenja želuca i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E338-341, E407, E450, E 461-466.
Alergeni: E230-232, E 239, E 311-313.
Aditivi koji prouzrokuju bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E320, E322.
Ad 2) Aditivi koji su štetni po zdravlje su sledeći:
Probleme sa crevima prouzrokuju: E220, E221, E232, E224.
Uzročnici problema sa probavom su: E338, E339, E340, E341, E450, E461, E463, E465, E466, E407.
Kožne bolesti izazivaju sledeći aditivi: E230, E231, E232, E233.
Holesterol povećavaju: E320, E321.
Izazivaju nervozu: E311, E312.
Aditivi koji uzrokuju kancer su: E102, E110, E123 (zabranjen u Sjedinjenim državama), E131, E142, E210, E211, E213, E214, E215, E216, E217, E239, E249, E250, E252, E905, E925, E950, E952 i E954.
Astmu, hiperaktivnost kod dece i neurološke probleme uzrokuje aditiv E210.
Astmu uzrokuju aditivi E211 i E220.
Alergije uzrokuje aditiv E216.
Kožne alergije uzrokuje aditiv E218.
Mučninu, mentalnu anoreksiju, povraćanje, dijareju i nadražaj kože uzrokuje aditiv E235.
Glavobolje, poteškoće sa disanjem i pažnjom prouzrokuje aditiv E249.
Hiperaktivnost kod dece prouzrokuje aditiv E250.
Hiperaktivnost kod dece, malokrvnost, oštećenje bubrega izaziva aditiv E252 (ovaj aditiv je zabranjen u pojedinim državama).
Aditiv koji remeti rad bubrega je E261.
Povraćanje i mučninu izaziva aditiv E264.
Migrenu uzrokuju aditivi E280 i E281.
Stvaranje bubrežnih kamenaca prouzorkuje aditiv E302.
Probleme sa želucem i kožom prouzrokuje aditiv E310.
Obratite pažnju na aditiv E319 koji izaziva ne samo povraćanje i mučninu, već i delirijum i smrt (smrtonosna doza je 5 grama).
Alergije i hiperaktivnost izaziva aditiv E320 koji ima i estrogeni učinak.
Aditiv E325 ne bi smeli da uzimaju ona deca koja su netolerantna na laktozu iz mleka i mlečnih proizvoda.
Aditivi E363, E370 i E385 su zabranjeni u pojedinim državama.
Aditiv E375 izaziva oštećenje jetre i gastritis.
Hemijski aditiv E380 prouzrokuje oštećenje jetre i sluznice organa za varenje.
Aditiv E407 uzrokuje čir i kancer.
Aditiv E412 izaziva mučninu, grčeve i nadimanje. Aditiv E413 je alergen.
Aditiv E414 je alergen i dovodi do nadražaja sluznice .
Aditiv E416 je alergen.
Aditiv E420 izaziva ozlede želuca i nije dopušten u prehrani dece.
Aditiv E421 izaziva oštećenje bubrega, mučninu, dijareju i povraćanje.
Aditivi E432 i E463 su zabranjeni u pojedinim državama.
Aditiv E461 izaziva nadimanje, delimično ili potpuno začepljenje tankog creva.
Aditiv E503 nadražuje sluznicu.
Aditiv E508 izaziva čir na želucu.
Aditiv E510 može dovesti do problema sa jetrom i bubrezima.
Aditiv E513 je zabranjen u pojedinim državama.
Aditiv E553 izaziva kancer želuca.
Aditiv E554 prouzrokuje Alchajmerovu bolest i probleme sa placentom tokom trudnoće.
Aditiv E621, koji je zabranjen u ishrani dece, izaziva dijareju, aritmiju, vrtoglavicu, glavobolju, grčeve u stomaku.
Aditiv E622 dovodi do mučnine, dijareje i povraćanja.
Aditivi E626, E627 (zabranjen u ishrani dece) E629, E631 i E633 izazivaju giht i kostobolju.
Aditiv E635 (zabranjen je u mnogim državama) prouzrokuje dermatološke probleme.
Aditiv E905 prouzrokuje kancer probavnih organa.
Aditivi E907 i E927 su zabranjeni u pojedinim zemljama.
Aditiv E924 izaziva dijareju, mučninu i povraćanje.
Aditiv E950 izaziva kancer kod laboratorijskih životinja kao i smetnje u radu tiroidne žlezde.
Aspartam ili aditiv E951 sadrži 10% metanola koji je smrtonosan u dozi od dve čajne kašičice.
Prema USFDA aspartam je odgovoran za preko 75% negativnih reakcija, od epileptičnih napada do smrti, na hemijske aditive. Ima ga u jogurtu, osvežavajućim pićima i slatkišima. Izaziva tumor na mozgu, hronični umor, vrtoglavice, alergije, migrene, depresiju, hormonske poremećaje, smanjenje seksualnog nagona, smetnje čulnih organa vida, sluha i ukusa, promene u ponašanju, Parkinsonovu bolest i multiplu sklerozu.
Aditiv E952 (zabranjen u Sjedinjenim državama i Velikoj Britaniji) prouzrokuje kancer i migrene.
Aditiv E967 dovodi do stvaranja bubrežnih kamenaca, izaziva dijareju i poremećeno ponašanje.
Aditiv E1520 je povezan sa dermatitisom, smetnjama nervnog sistema i infarktom.
Ad 3) Aditivi koji su bezopasni po zdravlje su sledeći:
Е 100, E101, E103, E104, E105, E111, E121, E130, E132, E140, E151, E152, E160, E161, E162, E170, E174, E175, E180, Е200, E201, E202, E203, E236, E237, E238, E260, E261, E263, E270, E280, E281, E282, E290, Е300, E301, E303, E305, E306, E307, E308, E309, E322, E325, E326, E327, E331, E332, E333, E334, E335, E336, E337, E382, Е400, E401, E402, E403, E404, E405, E406, E408, E410, E411, E413, E414, E420, E421, E422, E440, E471, E472, E473, E474, E475, E480.
Industrijski prerađena hrana je prebogata sa zasićenim mastima, a siromašna u vitaminima i mineralima. Ishrana sa ovakvom hranom, tzv. „junk food” ili „hranom zvanom smeće”, kao što su sintetička pića, hamburgeri, konzervisana hrana i industrijski slatkiši ne samo što ugrožava fizičko zdravlje, već i dovodi do poremećaja u ponašanju - agresivnog i psihopatskog ponašanja.
Industrijska hrana je u velikoj meri sadrži trans-masne kiseline koje izazivaju ne samo gojaznost, povećanje lošeg LDL holesterola i smanjenje dobrog HDL holesterola u krvi, maligna i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tipa dva, već i depresiju. Trans-masnoće se nalaze u hidrogenizovanim mastima, margarinima i pavlaci, te rafinisanim biljnim uljima, prženoj i pečenoj hrani na ovakvim industrijskim uljima i mastima.
Aditivi - genocidno oružje
Čuveni američki forenzički psiholog, Čarls Patrik Iving, smatra da je „junk food” glavni uzročnik nasilja u porodici, psihopatskog ponašanja i narkomanije. To je potvrđeno u istraživanju Stivena Šentalera, američkog kriminologa koji je tokom perioda od deset godina menjao ishranu stanovnika domova i zatočenika po američkim zatvorima. On je ispitanicima davao voćne sokove umesto hemijskih bućkuriša prebogatih šećerima, prirodnu hranu bogatu vitaminima i mineralima umesto industrijske hrane koja obiluje trans-masnoćama. Utvrdio je prelaskom sa industrijske na prirodnu prehranu došlo i do promene u ponašanju ispitanika.
Ispitanicima koji su se hranili sintetičkom hranom pokazivali su simptome psihopatije i agresivnog ponašanja, a oni koji su prešli na prirodnu hranu ponašali su se tolerantno i smireno. Japanski naučnik Nisamara Šinija u knjizi „41 godina života” dokazuje da je toliki prosečan životni vek osobe koja se pretežno hrani „hranom zvanom smeće”. Ne samo da je napuštanje tradicionalnog japanskog načina ishrane koja se temelji na ribi dovelo do porasta kardiovaskualrnih i malignih oboljenja, već je i hrana prebogata šećerom, prema Šiniju, glavni uzročnik epidemije dijabetesa koji se danas u značajnoj meri dijagnostikuje i kod dece.
Velike zapadne kompanije po pravilu proizvode tri vrste proizvoda. Jedni su namenjeni za domaću potrošnju, drugi za industrijske razvijene zemlje saveznice, a treći za izvoz u zemlje u razvoju: zemlje istočne Evrope, Latinske Amerike, Azije i Afrike, te zemlje koje su vojno-politički protivnici bankarskog globalizma.
Pri tome su proizvodi namenjeni domaćoj upotrebi, industrijski razvijenim državama, vojnim i ekonomskim saveznicima, bez štetnih emulgatora, dok su proizvodi namenjeni za istočnu Evropu, države tzv. Trećeg sveta i države koje su vojni i politički protivnici kontaminirani zabranjenim emulgatorima koji izazivaju zloćudne tumore.
Na primer, Koka Kola i margarini proizvedeni u Nemačkoj i Holandiji, koji su namenjeni za istočnu Evropu i ekonomski nerazvijene države, te države koje su vojno i politički suprostavljene atlantističkom, bankarskom globalizmu kontaminirani su sa aditivom E-330 koji izaziva kancer.
Inače, proizvodi sa emulgatorom E330 zabranjeni su za distribuciju u industrijski razvijenim zemljama Zapada. Podsetimo se da je Henri Kisindžer, jedan od glavnih ideologa desnog krila bankarske pseudoelite, koju čini dinastija Rokfeler, kao državni sekretar Sjedinjenih država napisao Memorandum za nacionalnu bezbednost 200 ili plan za depopulaciju, redukciju stanovništva čitave planete. U memorandumu se otkriva prioritet američke spoljne politike: „smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike`.
Sve što nije prirodno ne može biti ni zdravo...!
Navešću jedan primer iz kozmetike. Zamislite sad ovo: krema koja treba da štiti kožu od tumora izaziva tumor kože. Na Univerzitetu nauke i tehnologije u Misuriju je utvrđeno da kreme za sunčanje postaju kancerogene kad se izlože suncu. Dr Jinfa Ma, profesor hemije na pomenutom univerzitetu navodi da su ćelije pluća na kojima je vršeno istraživanje umnogome brže propadale kad su bile izložene cinkovom oksidu pod ultravioletnom svetlošću od onih ćelija koje su bile izložene samo ultravioletnom zračenju. Cinkov oksid, koji se pored krema za sunčanje nalazi i u kremama za ruke i telo, šamponima za masnu kosu itd, stvara pod dejstvom ultravioletnog zračenja slobodne radikale koji oštećuju gene ćelije!
Vitamin B17 - od leka do zabrane!
Godine 1936. grupa lekara je Kongresu Sjedinjenih država predočila dokument koji je zaveden pod brojem 264/74. U tom dokumentu se pominje da su ljudi postali neuhranjeni bez obzira koju količinu hrane unosili u organizam zbog demineralizacije zemljišta.
U dokumentu broj 256/74 /1936 piše: `Laboratorijske analize raznog voća i povrća, kao i jaja i mleka, pokazale su da ove namirnice ne sadrže ni u približnoj meri hranljive sastojke koji su se u tim namirnicama nalazili nekoliko generacija pre. Naši preci su na taj način sa manjom količinom hrane unosili sve potrebne sastojke. Tako, na primer, nutricionisti kažu da je šargarepa veoma dobra za vid (sadrži vitamin A), ali oni i ne sumnjaju da onog čega u šargarepi po prirodi treba da ima - zapravo nema uopšte ili ima samo u tragovima. Nijedan čovek danas ne može uneti u svoj organizam dovoljno hranljivih materija, jer mu stomak nije toliko veliki koliku bi količinu morao da pojede da bi uneo ono što mu je neophodno. Zato se mnogi i proširuju u stomaku jer im organizam uporno traži još i još hranljivih materija, i oni jedu i jedu, ali se ne snabdevaju onim što im je potrebno`.
Glavni uzročnik uništavanja zemljišta je upotreba veštačkog đubriva. Ali, savremena intenzivna poljoprivreda ne samo da u potpunosti iscrpljuje zemljište, već se umesto prirodnog ili organskog koristi veštačkog đubrivo, a da bi se obezbedili veći prinosi. I sam izumitelj veštačkog đubriva, nemački hemičar Justus fon Libig, odrekao se svog izuma kao štetnog i lažnog đubriva i odbacio je svaku mogućnost veštačke mineralizacije zemljišta. Problem je u tome što veštačko đubrivo ne može nikad sadržavati sve neophodne minerale za obnovu zemljišta.
Nacionalna katastrofa
Ali, ne samo da je savremena ishrana postala prepuna kancerogenih hemijskih aditiva, ne samo da je zemljište zatrovano veštačkim đubrivima, već su i prehrambene navike postale neprirodne i štetne po zdravlje.
Divlje životinje ne obolevaju od raka, jer se hrane instinktivno: majmuni će odvojiti slatki i mesnati plod kajsije ili breskve i pojesti semenku u koštici koju ljudi bacaju kada pojedu mesnati deo voćke. Životinje koje su mesožderi hrane se biljojedima koji pasu travu. Medvedi traže bobice da bi dopunili svoju ishranu. Kada se takve životinje iz prirode premeste u ljudsku sredinu i kada pređu na veštački način prehrane, pojavljuje si i kancer među tako odomaćenim životinjama.
Na primer, u zoološkom vrtu u San Diegu je uginulo čak šest medveda za šest godina od kancera koji su dobili čim su bili primorani da se hrane onim što im čovek nudi umesto onim što u prirodi nađu.
Irski hirurg dr Denis Parsons Burkit, koji je sa deset godina izgubio desno oko u jednoj nesreći, dobro je primetio da se kancer ne javlja u arhaičnim društvima, već je to bolest savremenog doba, čoveka zapadnjačke civilizacije koja se odvojila od prirode i koja u svojoj nesvesnoj mržnji prema prirodi uništava samu prirodu. Dr Burkit veli da je kancer „bolest prouzrokovana našim načinom života” i da je skoro „nepoznata u životinjskom carstvu” i nastavlja: „Jedine životinje koje obolevaju od raka ili polipa debelog creva jesu one na koje neposredno utiče naš način života – naši kućni psi koji jedu naše ostatke”.
Čuveni profesor nutricionizma na Univerzitetu Berkli u Kalifoniji, dr Džordž M. Brigs Mlađi izjavio je da je „tipična američka prehrana nacionalna katastrofa. Kada bih to davao svinjama i kravama bez dodataka vitamina i drugih dodataka mogao bih uništiti stočnu industriju”. Ali, ne samo da savremena prehrana osiromašuje namirnice uklanjajući iz njih neophodne vitamine, minerale i enzime termičkom obradom, hemijskim aditivima i rafinisanjem hrane, već to čini i sam način veštačkog đubrenja zemljišta. To znači da i usevi koji rastu na takvom zemljištu i stoka koja ga pase imaju manjak vitamina, a pre svega minerala neophodnih za održavanje zdravlja ćelije.
Američki biohemičar dr Rodžer J. Vilijams, član Akademije nauka SAD i predsednik Hemijskog društva SAD, izvodio je eksperimente sa pacovima koji su bili hranjeni tzv. „obogaćenim” hlebom umesto hlebom od integralnih žitarica. Pokazalo se da su pacovi koji su bili hranjeni „obogaćenim” hlebom bivali klinički pothranjeni, dok su se pacovi koje je hranio hlebom od integralnih žitarica normalno razvijali. Usto, pacovi koji su bili hranjeni „obogaćenim” hlebom pokazivali su znake antisocijalnog ponašanja i kanibalizma ne bi li nadoknadili hranljive tvari koje im nedostaju, a ugibali su za nekoliko meseci od prelaska na ishranu „obogaćenim” hlebom. On je izveo pravilan zaključak da su mnoge bolesti zapravo posledica nedostatka vitalnih prehrambenih sastojaka – vitamina i minerala.
Čudesni leatril
Divlje životinje instinktivno traže onu hranu koja je bogata vitaminom B17: semenke unutar koštica voća, bobice, travu u prirodi, životinje koje pasu travu u prirodi itd. Ljudska ishrana je prelaskom na industrijsku hranu i pšenicu kao osnovnu žitaricu postala izuzetno siromašna u vitaminu B17. Nekada su proso i ovas, koji su bogati vitaminom B17, bili glavne svetske prehrambene žitarice, a danas je to pšenica koja praktično ne sadrži vitamin B17.
I stočna hrana je zbog industrijske obrade i veštačkog đubrenja osiromašena u vitaminu B17. Sirak, koji je bogat vitaminom B17, zamenjen je šećernom trskom u kojoj praktično nema vitamina B17. Savremene navike u ishrani su tako promenjene da danas ljudi pate od nedostatka vitamina B17. A jedna od posledica ove hipovitaminoze je i savremena epidemija kancera. Kancer je zapravo bolest pogrešnog načina ishrane. Ranije je postojao običaj da se voće u potpunosti iskoristi, da se ništa ne baca, pa su se jele i semenke od jabuke koje su bogate vitaminom B17. Ranije su džemovi sadržavali i semenke od koštica koštunjavog voća koje su bogate vitaminom B17, a koje su jele u zimskim mesecima. Ishrana je bila ekonomična i zdrava, jer su se jele integralne namirnice. Ništa se nije bacalo, sve se koristilo za ishranu. Zato nekada nije bilo epidemija kancera.
Kancer je, dakle, bolest pogrešnog načina ishrane. Na isti način kao što je skorbut posledica nedostatka vitamina C, tako je i kancer uzrokovan nedostatkom vitamina B17 u savremenoj, prerađenoj, industrijskoj hrani.
Zapitajmo se onda zbog čega je iz savremene prehrane izbačeno intregralno seme koštunjavog voća i žitarica koje je najbogatije vitaminom B17 ako izuzmemo zrno pšenice.
Još je hemičar Bon 1802. godine otkrio da se iz gorkog badema može izolovati cijanovodonična kiselina. Pjer Žan Robiket i Antoan Botron Šarlard su 1930. godine izdvojili belu kristalnu supstancu koju su nazvali amigdalin. Amigdalin je cijanhidrin kojeg enzimi tela razlažu na glikozu, benzaldehid i cijanovodoničnu kiselinu. Još se u Egiptu pre oko 5.000 godina gorki badem koristio za lečenje tumora kože, a u Kini se pre oko 3.000 godina na isti način lečio tumor unutar organizma.
Američki biohemičar dr Ernst Teodor Krebs Mlađi 1952. godine je izdvojio iz amigdalina nitrilolizid koji je nazvao vitamin B17 ili leatril. Krebs je primetio da u vitaminu B17 postoje dva otrovna sastojka: cijanid i benzaldehid. Ali, ovi otrovni sastojci su zaključani u samom molekulu i neophodni su enzimi za njihovo odvajanje iz molekula vitamina B17 ili leatrila.
Zabranjen u SAD
Prvo, ćelije tela na molekul vitamina B17 ili leatril deluju pomoću dva enzima: normalne ili zdrave ćelije sa enzimom rodenaze koji ne dopušta da se iz molekula vitamina B17 ili leatrila oslobodi cijanid. U zdravim ćelijama u prisustvu rodenaze i sulfurnog jedinjenja, cijanid se pretvara u tiocijanat, netoksično jedinjenje koje se iz tela izlučuje preko urina. Otuda amigdalin zdrave ćelije hrani glukozom i kao takav nije nimalo toksičan za zdravu ćeliju.
Čak je aspirin toksičniji po zdravu ćeliju od amigdalina, jer je u visokim i redovnim dozama toksičan za jetru, izaziva razvoj Rejevog sindroma, unutrašnje krvarenje i moždani udar. Možete se zapitati zašto aspirin nije zabranjen u Sjedinjenim državama, već samo vitamin B17 ili leatril? Zbog interesa farmaceutske industrije i ogromnog profita koji se ostvaruje od prodaje citostatika ili bojnih otrova kojima se navodno leči kancer!
Drugo, ćelije kancera sadrže sto puta veću koncentraciju enzima beta-glukozidaze u odnosu na zdrave ćelije, a uopšte ne sadrže drugi enzim, koji se normalno nalazi u zdravim ćelijama - rodenazu. Enzim beta-glukozidaza, i isključivo taj enzim, može iz vitamina B17 ili leatrila da proizvede cijanovodoničnu kiselinu i oslobodi benzaldehid, što znači da se unutar maligne ćelije usled dejstva beta-glukozidaze oslobađa cijanid i benzaldehid iz vitamina B17 ili leatrila. Time se ubija ćelija kancera koja ne sadrži enzim rodenazu, te tako i ne može da cijanid i benzaldehid pretvori u netoksična jedinjenja kao zdrava ćelija u kojoj se nalaze visoke koncentracije rodenaze. Možemo zaključiti da vitamin B17 ili leatril ima blagotvorno dejstvo na zdravu ćeliju, ali zato toksično deluje na malignu ćeliju.
Dr Lojd Šloen je u laboratorijskim uslovima utvrdio da se 100-postotna delotvornost i izlečenje od kancera dobija samo ako se prilikom davanja vitamina B17 ili leatrila eksperimentalnim albino-miševima obolelim od kancera daju i enzimi za razgradnju proteina. Otuda se prilikom terapije kancera vitaminom B17 ili leatrilom moraju uzimati proteaze ili proteolitičke enzime (tripsin i hemotripsin) iz preparata poput Chymoral, Magazime forte, Wobenzym i slično. Još je dr Džon Bred 1906. godine u knjizi „Enzimsko lečenje raka i njegova naučna osnova” dokazivao delotvornost upotrebe proteaza u lečenju kancera. Istraživanja je nastavio dr Nikolas Džejms Gonzales, njujorški lekar koji je u svojoj knjizi „Ishrana i rak”predložio protokol za lečenje kancera čiju osnovu čine enzimi koje luči pankreas.
Isto tako bitno je da se prilikom terapije kancera vitaminom B17 iz prehrane isključi šećer u ma kakvom obliku. Ćelije kancera se hrane šećerom. A cijanid iz vitamina B17 je okružen šećerom. Da bi terapija vitaminom B17 u lečenju kancera bila delotvorna mora se iz prehrane izbaciti šećer bez cijanida da bi se ćelije kancera hranile samo sa šećerom sa cijanidom iz vitamina B17. Kad cijanid uđe u ćeliju kancera, dolazi do razaranja maligne ćelije. Otuda je vitamin B17 i odlična preventiva od kancera, jer se svakog dana i kod zdravih i bolesnih ljudi u telu stvaraju maligne ćelije sa kojima imuni sistem treba da se izbori.
Post by: Hakim`s Tajne zdravlja
